Nedavno dodate misli i citati 133
-
Ako je ljubav zločin, učini od mene žrtvu!
Meša Selimović
-
Oduvijek je bilo da ljubav ne zna dubine svoje dok ne dođe čas rastanka.
Meša Selimović
-
Ne menjaj svoju prirodu. Neki jure za srećom, drugi je stvaraju. Kada ti život stvori hiljadu razloga za plakanje, pokaži mu da imaš hiljadu razloga za osmeh.
Meša Selimović
-
Pust život je gori nego ništa, a ljudi se opet drže te pustoši, ne vjerujući kako ima išta drugo. Ništa ne bi izgubili kad bi pustili ono što imaju, a boje se da ne bi dobili, zato šute i čekaju.
Meša Selimović
-
Nikad nisi tako nježan kao kad ti je teško. Ličiš na dijete koje se skriva.
Meša Selimović
-
Muškarci su djeca, čak i kad ostare.
Meša Selimović
-
Postala sam njegova potreba a on moja navika, i bila bih uznemirena ako ga ne bih vidjela cijeli dan.
Meša Selimović
-
Najteže je objasniti ono što je najjednostavnije.
Meša Selimović
-
Nije važno šta se dešava u svijetu, nije važno šta će biti sutra, važan je ovaj čas blaženstva bez misli.
Meša Selimović
-
Ništa značajno se ne može učiniti javno. Javno se laže, javno se govore velike riječi, javno se pokazuje spoljni izgled, javno se vrši nasilje. Važne stvari, dobre ili rđave, čine se tajno, one se pripremaju dok mi slabašni spavamo.
Meša Selimović
-
A čovijek osjeća potrebu ne samo da misli već i da kaže, čak i veću potrebu da kaže nego da misli. Tako se prazni, oslobađa napetosti. Riječ je odliv suvišne krvi, i rasterećenje od muke, privid slobode. Vlast bi trebalo da je njeguje i podstiče, a ne da je guši, da priređuje svečanosti govorenja, ili još bolje, psovanja, kao pjevanje, kao molitvu, kao čišćenje.
Meša Selimović
-
Muškarci su uobraženi i pokvareni, a žena ima mnogo više poštenih nego nepoštenih.
Meša Selimović
-
Vatra je besmislena i uništavajuca, kao i mržnja.
Meša Selimović
-
Ali ponekad, ne tako često, kad mi se zgadi laž, onda govorim istinu. Crno je, u teškom vremenu živimo, a živimo jadno i sramotno. Utjeha je samo što će oni koji budu posle nas živjeli, preturiti preko glave još teža vremena, i pominjati naše dane kao srećne.
Meša Selimović
-
Dvije lubenice pod jedno pazuho ne možes staviti, dva dobra teško možes sastaviti.
Meša Selimović
-
Ono što nije zapisano, i ne postoji; bilo pa umrlo.
Meša Selimović
-
I ne znam šta je jače, šta je važnije, i zato se ispitujemo i čekamo. Bez ikakve logike, dirnut sam što osjećam da sam joj potreban i sto me gleda drukčije nego ikoga drugog, a baš toga se bojim. Žao bi mi bilo da joj nanesem bol, a sigurno bi tako bilo. Ili vrlo vjerovatno. Užasavaju me obaveze, mogle bi da budu mučne, a privlači me što ih ona nudi. To rađa nadmoćnost, koja može da bude surova, ali i velikodušna: čuvam se i jednog i drugog.
Meša Selimović
-
A kad predjemo tu granicu, naći cemo se na čvrstom tlu tačno određenog odnosa i obaveza kojih se bojim. Samo ona i ja, u uskom kavezu moguće ali nedovoljne nježnosti, omeđeni sobom i osjećanjima koja bi se mogla zaviti, ili koja bismo pokazivali da ne bude sasvim mučno. Samo ona i ja, bez svjetla, bez neomeđenih širina, koje nas draže kao mogućnost.
Meša Selimović
-
Neću da joj pomognem, neka se otkrije sama, to je i smisao ove igre u kojoj se uspostavlja naš odnos. Pomalo sam nadmoćan, jer vidim da se ne brani, ali osjećam da nije slučajno stala na moj put: nešto će se desiti među nama. Čini mi se da to znamo i ona i ja, tražimo se i čekamo. I uvijek sve odgađamo, kao u strahu od rješenja. Ovako je mogućnost, cvjetanje, prostranstvo želje. Sve je tu moguće, sve je pred nama.
Meša Selimović
-
Sve zbunjuju te male stvari sa ljubavlju, ali u stvarnosti, ljubav je jedina stvar u svetu koja odbija sve zlo i koja te uvek iznova učini da se osećaš dobro.
Meša Selimović
