Nedavno dodate misli i citati 91
-
U zemlji mržnje najviše mrze onoga ko ne umije da mrzi.
Ivo Andrić
-
Vrijednost ljepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova u kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž.
Ivo Andrić
-
Ja se ne bojim ljudi, već onog neljudskog u njima.
Ivo Andrić
-
Bezbrižna ravnodušnost je veliki dar i moćno oružje mladosti.
Ivo Andrić
-
Nije najveća budala onaj koji ne zna da čita, već onaj koji misli da je sve što pročita istina.
Ivo Andrić
-
Čuvajte se onoga koji živi u vama i na kojeg zaboravljate, a koji često, pred veče, donosi brza rešenja zbog kojih se, te iste noći, budite kao od udarca i, obliveni vrelim znojem kao rastopljenim olovom, propadate od sramote zbog sinoćnih lakomislenih odluka.
Ivo Andrić
-
Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u životu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate.
Ivo Andrić
-
Smrt ne čeka niko odveć dugo.
Ivo Andrić
-
Rat, i najduži, samo protrese pitanja zbog kojih se zaratilo, a njihovo rješenje ostavlja vremenima koja nastupaju poslije sklapanja mira.
Ivo Andrić
-
Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.
Ivo Andrić
-
Primitivni i ograničeni ljudi imaju razvijenu sposobnost nadanja. Kod umnih i darovitih ljudi ta moć je, čini mi se, manja.
Ivo Andrić
-
Ah, kad bi leći bilo isto što i zaspati, život ne bi bio ono što jeste: smrt bez mira i izvesnosti. Beskorisno je u starosti produžavati život. Mladost treba produžavati.
Ivo Andrić
-
Svi mi umiremo samo jednom a veliki ljudi po dva puta: jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina.
Ivo Andrić
-
Ako, sa krajnjim naporom, čoveku koji stari pođe za rukom da ostane uredan i čist, to je sterilizovana čistoća apoteke a ne čistoća cveta.
Ivo Andrić
-
Veliki praznici i svečani dani mogu da pokažu koliko su nam daleki i oni koje smatramo najbližima.
Ivo Andrić
-
Ima ljudi koji se nečeg plaše ili stide, nešto žele da sakriju. I upravo zbog toga oni svojim pogledom stalno nastoje da privuku i zadrže tuđi pogled, u želji da ga vežu za svoje oči i da mu tako ne dopuste da ide dalje i da razgleda i ispituje.
Ivo Andrić
-
Prekori između starih i harmoničnih supružnika bezazleni su, bez oštrine, ne sudaraju se nego klize lako kao oni kamenčići beluci koje je reka u toku godine zaoblila i uglačala do savršenstva, tako da više vezuju par ljudi nego što ih dele.
Ivo Andrić
-
Zašto je od svih stvorova samo čoveku dano da može da zamrzi svoj život?
Ivo Andrić
-
Oko lepote su uvek ili mrak ljudske sudbine ili sjaj ljudske krvi.
Ivo Andrić
-
Moglo bi se, sa malo preterivanja, kazati da svaka žena ima svoju unapred određenu dozu suza koju mora u toku svog života da isplače. I ona će ih isplakati. Povodi mogu biti razni. Ljubav, nesreća ili čak sreća, deca, porodica, roman ili film. Ako se to ipak u nekom slučaju ne desi, onda je to izuzetak od pravila. A ta žena i nije žena, nego čudovište.
Ivo Andrić
