Nedavno dodate misli i citati 231
-
Ljubav je ipak jača od svega.
Meša Selimović
-
Žena više voli nežnu reč, makar bila i glupa, nego pametnu ako je gruba.
Meša Selimović
-
Jedino u mojim očima postaješ savršenstvo.
Meša Selimović
-
Lijepo je ovo osjećanje ponosa, brani nas od kajanja.
Meša Selimović
-
Nije čovek ono što misli, već ono što čini.
Meša Selimović
-
Život je širi od svakog propisa. Moral je zamisao, a život je ono što biva. Kako da ga uklopimo u zamisao, a da ga ne oštetimo? Više je štete naneseno životu zbog sprječavanja grijeha nego zbog grijeha.
Onda da živimo u grijehu?
Ne. Ali ni zabrane ništa ne pomažu. Stvaraju licemjerje i duhovne bogalje.
Meša Selimović
-
Ali nikad ne znamo što izazivamo u drugom čovku rečju koja za nas ima sasvim određeno značenje i zadovoljava samo našu potrebu.
Meša Selimović
-
Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog. Pa ipak to činim, makar samo zato da još jednom pomenem čovjeka koji je unio toliko radosti u moj život.
Meša Selimović
-
Živi ništa ne znaju. Poučite me, mrtvi, kako se može umrijeti bez straha, ili bar bez užasa. Jer, smrt je besmisao, kao i život.
Meša Selimović
-
Na što god se odlučio, morat ću učiniti ja, sam. Bilo da oprostim, bilo da namirim.
Meša Selimović
-
Nisam htio ni jesti, ni piti, odbio sam kad me nudila, htio sam biti drugačiji od ostalih, zato sam bio isti.
Meša Selimović
-
Kunem se vremenom, koje je početak i završetak svega, da je svako uvek na gubitku.
Meša Selimović
-
Smrt je jekin, sigurno saznanje, jedino za što znamo da će nas stići. Izuzetka nema, ni iznenađenja, svi putevi vode do nje, sve što činimo to je priprema, za nju, priprema čim zakmečimo udarivši čelom o pod, uvijek je bliže, nikad dalje. Pa, ako je jekin, zašto se čudimo kad dođe. Ako je ovaj život kratak prolazak što traje samo čas ili dan, zašto se borimo kako bi ga produžili dan ili sat. Zemaljski je život varljiv, vječnost je bolja.
Meša Selimović
-
Smatrao sam dužnošću i srećom da sebe i druge čuvam od greha. I sebe, uzalud je kriti. Grešne misli su kao vetar, ko će ih zaustaviti. U čemu je pobožnost, ako nema iskušenja koja se savladavaju? Čovek nije Bog, i njegova snaga je baš u tome da suzbija svoju prirodu, tako sam mislio... Sad o tome mislim drukčije... Svet mi je odjednom postao tajna, i ja svetu, stali smo jedan prema drugome, začuđeno se gledamo, ne raspoznajemo se, ne razumijemo se više...
Meša Selimović
-
Pa u tome i jeste sve - vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati, bez te tačke za koju si vezan, život nije odlaženje i vraćanje - nego lutanje.
Meša Selimović
-
Ništa nemam osim uvjerenja da sam častan, ako i to izgubim, biću ruševina.
Meša Selimović
-
Nezadovoljstvo je kao zver, nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača.
Meša Selimović
-
Mlade devojke zamišljaju život i veruju rečima. Starice se boje smrti i s uzdahom slušaju o raju.
Meša Selimović
-
Kasno je, sećanja, uzalud se javljate, beskorisne su vaše nemoćne utehe i podsećanja na ono što je moglo biti jer što nije bilo, nije ni moglo biti, a uvek izgleda lepo ono što se nije ostvarilo.
Meša Selimović
-
Četrdeset mi je godina ružno doba: čovjek je još mlad kako bi imao želja, a već star da ih ostvaruje. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se ničega ne boji, pa ni sebe.
Meša Selimović
