Nedavno dodate misli i citati 164
-
Izazov neće čekati. Život se ne osvrće unatrag. Nedelju dana je više nego dovoljno vremena za odluku hoćemo li prihvatiti ili odbaciti svoju sudbinu.
Paulo Koeljo
-
Ne verujte obećanjima. Svet ih je krcat. Bogatstvo, konačan spas, večita ljubav. Neki su ljudi u stanju svašta obećati. Drugi pak progutaju svaku reč koja im nudi bolje dane. One koji obećavaju a ne ispunjavaju čeka na kraju osećaj nemoći i frustracije. A isto se događa i onima sto se grčevito hvataju praznih obećanja.
Paulo Koeljo
-
Ono što ste mogli čitati o mojim religioznim uvjerenjima je, naravno, laž. Laž koja se sustavno ponavlja ! Ja ne vjerujem u osobnog Boga, i to nikada nisam poricao, već sam to svima jasno stavio na znanje. Ako ima išta u meni što se može nazvati religioznim, to je onda bezgranično divljenje nad strukturom svijeta, toliko koliko nam to naša znanost može razotkriti.
Albert Ajnštajn
-
Od svih uživanja na ovom svetu, čoveka najviše interesuju seksualni odnosi. A ipak, izostavio ih je iz raja.
Mark Tven
-
Dobri prijatelji, dobre knjige i čista savest: to je idealan život.
Mark Tven
-
Ako ljubav zavisi od naše slobodne volje, zašto ne prestanu da se vole oni koji bi hteli da prestanu? Naprotiv, plaču od bola i robuju ljubavi, čak i oni ponosni ljudi koji inače smatraju ropstvo za najveće zlo; i rado se lišavaju zbog ljubavi nečeg čega se nikada nisu hteli odreći; i nose svoju ljubav kao bolest i okov; i žive u strahu da ne izgube samo onog kog vole.
Jovan Dučić
-
Ne volim tipove koji su neljubazni i nadmeni samo prema kelnerima, jer prema svima višim od sebe moraju da budu preljubazni.
Momo Kapor
-
Kada smo zaljubljeni, onda oni koje volimo rastu u našim očima. Kada poželimo nekog drugog, onda se smanjuju. Svi ljudi na zemlji naviknu se na to posle izvesnog vremena i žive, uglavnom, bez ljubavi, a da im ništa naročito ne smeta.
Momo Kapor
-
U glavi jednog cveta ima i blata i korenja, pa ipak mirise na svetlost i mirise na vetar.
Miroslav Mika Antić
-
Pravo je čudo kako čovek u tuđini odjedanput počne da shvata vrednost nekih stvari i reči, na koje kod kuće nije ni obraćao pažnju.
Momo Kapor
-
A šta je to – ljubav? Kad gledaš u zvezde bez razloga i kad podeliš žvaku i kad pokloniš cvet i ustupiš ljuljašku u parkiću kada je na tebe red da se ljuljaš! Kad onome koga voliš daš jedan griz i kad podeliš sa njim gumu za brisanje na dvoje i kad mu daš jedan liz! Kad nacrtaš srce i unutra upišeš vaša dva imena. Ako to nije ljubav, ja onda, stvarno ne znam šta je.
Momo Kapor
-
Čoveku se obično dešava ono čega se najviše plaši. Jer, to ne postoji nigde, osim u njegovoj glavi. Onda izađe iz glave, uobliči se, izazove sudbinu i dođe. I to je dobro. Inače bi se čitava stvar pretvorila u rutinu. A navika, šta je? Neka vrsta smrti.
Momo Kapor
-
Postoji jedan jutarnji čas posle svake neprospavane noći kada se dodirne samo dno greha. To je onaj trenutak kada se na usnama osećaju posledice duhovitih dosetki, a u grlu skrama gorčine od ludorija i ispovesti, da ne govorimo o grižoj savesti dok se gleda pošteni narod kako upravo odlazi na posao.
Momo Kapor
-
Traži se jedna polovna nedelja,bez vesti o nesrećama i ratovima! Traže se prijatelji, makar dotrajali, svi oni iščezli, raseljeni, izgubljeni, poženjeni, traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav.
Momo Kapor
-
Ljubav… Ona je teška kao bolest i kada čovek ima sreće da je preživi, zauvek mu ostanu ožiljci koji probadaju u određeno vreme; pri pomenu nekog imena, u nekom bledom predvečerju, uz muziku koju smo nekada zajedno slušali, čak i pri letimičnom pogledu na ulični sat pod kojim smo se sastajali.
Momo Kapor
-
Čovek može da kaže da mu život nije promašen ako može bar jednu jedinu stvar da uradi bolje od drugih.
Momo Kapor
-
Zvezde padaju i danju, samo to mnogi nisu u stanju da vide.
Momo Kapor
-
Nikada nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole, već samo za one koje mi volimo.
Momo Kapor
-
Mnogima bi se dopao da se nisi trudio dopasti se svima.
Momo Kapor
-
Usamljenost nije u tome što smo sami, nego u tome što ne postoji ništa za čim čeznemo.
Momo Kapor
