Nedavno dodate misli i citati 113
-
Bogat sam. Imam oči. Ruke. I pune džepove dobrih reči.
Miroslav Mika Antić
-
I neka mi to ne uzme nebo za zlo, al' ti si jedino čemu se molim.
Đorđe Balašević
-
Ko ima sreće u kartama, nema je u ljubavi. Da, a ko nema sreće u ljubavi, nema je ni u čemu.
Đorđe Balašević
-
I ne volim princip "pamti - pa vrati", to bi mi ukaljalo obraz. Nema lepše pobede od pogleda u nečije oči bez griže savesti, i znati da će tu osobu vlastito srce od srama izdati.
Đorđe Balašević
-
Lomiš mi srce ko' bagremov prut, onako usput.
Đorđe Balašević
-
Mogao bih je jednostavno opisati kao tihu i razložnu osobu punu razumevanja, ali, ruku na srce, to bi bio sasvim pogrešan opis.
Đorđe Balašević
-
Ima puno ljudi koji su od mene više zaradili, ali nema ih puno koji su od mene više potrošili.
Đorđe Balašević
-
Imao sam puno takvih dana u životu i pamtim ih samo po tome što sam ih zaboravio. Oni su kao slike u dječijim farbankama koje ožive tek kad se oko njih potrudiš, i ja sam, kao i svi, preskočio mnogo stranica tragajući za slikama koje ću lakše obojiti.
Đorđe Balašević
-
U oblacima ne živi niko. Samo neostvareni snovi.
Đorđe Balašević
-
Ona je bila orhideja baš tamo gde je to retkost. Da se zadesila negde gde sve vrvi od orhideja, sigurno bi bila neki potpuno drugi cvetić.
Đorđe Balašević
-
Ne, mi nismo mogli da se skopčamo, nikako, ali već godinama ne lupam glavu da li je krivica za to bila do rupice ili do dugmeta.
Đorđe Balašević
-
Svaka škola se plaća, a naročito večernja. U višoj životnoj, koju sam apsolvirao, školarina je ponekad bivala astronomska. I, što je najgore, još uvek ne znam da li je vredelo. U toj uvrnutoj instituciji samo se padalo i padalo, sa retkim prilikama za izlazak na popravni ispit, i sve se vrtelo oko nekih pouka.
Đorđe Balašević
-
Govorili su mi da se čuvam pijanih budala. Čuvao sam se treznih budala, za svaki slučaj.
Đorđe Balašević
-
Tako i treba sanjati. U ograničenim količinama. Snovi su frka živa. Što ih više imaš, više ti ih ostane neostvarenih. To pouzdano znam. Imam i duplikata u svojoj kolekciji.
Đorđe Balašević
-
Znaš prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim, baš voleo. Istinski, ludo i bez razmišljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveća. Sa mnogima sam bio, al' sam nju nosio u srcu. Najviše mi je trebala, a eto. Baš njoj sam najviše boli nanosio. Nisam mogao da prihvatim činjenicu da volim, pa sam je terao od sebe. Stalno joj se vraćao, a ustvari bežao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sledećem dokazao da sam đubre.
Đorđe Balašević
-
Ona se, slučajno, udala 18. maja 1980. Da se udala za mene, verojatno bih, kao pravi muž, ponekad i zaboravio taj datum. Ovako, zapamtio sam ga zauvek.
Đorđe Balašević
-
Teško je kada živiš za dan koji ne znaš kada će doći, za dan kada ćeš je ponovo videti. Teško je, kada si sam i nedostaje ti glas, lice, dodir, osmeh, kada ti nedostaje biće koje je tvoja bolja polovina. Teško je prijatelji. Želim vam da nikad to ne iskusite, jer taj bol prijatelji, nije za ljude.
Đorđe Balašević
-
Ti modri podočnjaci su kao vlažni pesak upijali dremljive talase sjaja po kojima sam njene oči nekad lako pronalazio i u najvećim gužvama pogleda.
Đorđe Balašević
-
Ovakva će te teško zavoleti, teško ćeš joj se svideti, i teško će ti ona to priznati. Ma, i kad ti prizna, opet će ti teško ljubav pokloniti. Ali kad te zavoli, neće te ovakva, prijatelju, nikad ni prevariti ni izneveriti. Takva ti je ona.
Đorđe Balašević
-
A volela ga je puno, i previše ako mene pitate. Mislim da ni sama nije znala zašto i na koji način, ali volela ga je. Koketirala je sa drugima, da se razumemo, i ljubila je druge, puno njih. Ali nije imala tu iskru u očima i taj osmeh na licu kao kada bi pričala sa njim.
Đorđe Balašević
