Bol koji osećamo zbog nečije smrti ili odlaska u stvari je kukavičluk. Strah za sebe bez njega.
—
Ljiljana Habjanović-Djurović
55
16
-
S tugom jednostavno treba umeti. Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, uporno se moraš praviti da je ne primećuješ, pa će se kad-tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola. I pazi, pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu i onda si gotov. Jer Tuga nikad ne zaboravlja lica galantnih mušterija. I nikad te više neće zaobići.
-
Smrt nije ništa drugo nego živeti poražen, a kako je neslavno umirati tako svakog dana.
-
Ne smijete se bojati smrti, drugovi. Oduprite joj se i odagnajte od sebe. Tako ćete je otjerati među neprijateljske redove.
-
Niko ne želi da umre. Čak i oni koji žele u raj ne žele da umru da bi otišli tamo. A ipak, smrt je destinacija na koju ćemo svi otići. Niko ne može pobeći. I tako treba da bude, zato što je smrt verovatno najbolji izum života.
-
Podsećanje na to da ćete umreti je najbolji način da ne upadnete u zamku i pomislite kako nešto možete da izgubite.
-
Smrt je jekin, sigurno saznanje, jedino za što znamo da će nas stići. Izuzetka nema, ni iznenađenja, svi putevi vode do nje, sve što činimo to je priprema, za nju, priprema čim zakmečimo udarivši čelom o pod, uvijek je bliže, nikad dalje. Pa, ako je jekin, zašto se čudimo kad dođe. Ako je ovaj život kratak prolazak što traje samo čas ili dan, zašto se borimo kako bi ga produžili dan ili sat. Zemaljski je život varljiv, vječnost je bolja.
-
Živi ništa ne znaju. Poučite me, mrtvi, kako se može umrijeti bez straha, ili bar bez užasa. Jer, smrt je besmisao, kao i život.
-
Dan smrti će doći, možda danas, možda za pedeset godina. Sigurno je jedno da će doći.
-
Kada dolazi tuga - dolazi u mnoštvu.
-
Kukavica umire više puta pre svoje smrti; hrabri okuse smrt samo jednom.