Upoznaćemo sami sebe onda kada otkrijemo sopstvene granice i to je bilo tačno. Ali i pogrešno, pošto nije važno samo ono što znamo o nama samima, ljudsko biće nije stvoreno samo da bi tražilo mudrost već i da bi oralo zemlju, čekalo kišu, sijalo žito, skupljalo usjeve, peklo hljeb.
—
Paulo Koeljo
13
2
-
Živeti pod nebeskim pravilima možeš na nebu, ali na zemlji moraš da rešavaš konkretne stvari.
-
Nemamo čarobni štapić, al ono što imamo je naše znanje i energija.
-
Ljudi su kao školjke – moraš ih otvoriti na hiljade da bi pronašao biser.
-
Ma, uzalud… Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu i svako to odredi kako ume: zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao… Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre ili kasnije… Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto gde će pristati.
-
Dame biraju. O, još kako… I uglavnom izaberu barabe.
-
Nikad ne znaš ko će zasijati kad ti ostaneš u mraku.
-
Sve ima svoje, kad mrzne i vri kad menja boje, kad vene i zri sve ima svoje, početak i kraj tame postoje da bi prizvale sjaj.
-
Samo ljudi koje voliš, mogu ti učiniti život nepodnošljivim.
-
Životna snaga jednog čovjeka mjeri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja.
-
Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.